СЛОБОДНО ПРИСТУПИТЕ ЗНАЊУ
Преузето са сајта:
„LIK I LINK“ је пројекат којим скрећемо пажњу јавности на неке озбиљније садржаје од оних који иначе преплављују ово друштво. То чинимо тако што поново афирмишемо неке људе који су неправедно запостављени или потпуно заборављени, а који су заиста померили границе оних области у којима су стварали. За почетак, билборди су прави медиј за пласирање оваквог пројекта. Они су данас део урбане културе сваког града и постали су велике огласне табле са којих нам се сваког дана шаљу разне поруке које нам се и нехотице урезују у мозак. То је данас простор са кога нас уверавају да ће нам веш бити још бељи него раније, да ће нам због тога сви завидети, да ћемо се најбоље провести управо на тој туристичкој дестинацији, и да ће та певачица која долази у наш град у свом пуном сјају, певати само за нас и да због тога постајемо коначно важни на мапи света.
Све то наравно мора да постоји, то је чак и потребно, јер на тај начин долазимо и до неких заиста потребних информација, неких сјајних друштвених кампања... Оно што ми желимо је афирмисање људи који су носиоци неких великих идеја које су уистину оплемениле овај свет. Замислите када би се на билбордима, међу разним сапунима, кремама, патикама, осунчаним женским телима појавили Достојевски, Пушкин, Гогољ, или Њутн, Ајнштајн и Фројд, или Црњански, Домановић и Пекић... или можда жене... Марија Кири, Марина Цветајева, Сара Бернар... Или наши савременици који су учинили неке сјајне научне или уметничке подвиге, о којима најшира јавност ништа не зна. Замислите сада да су ту и неки људи који нису општа места историје уметности и науке. Неки људи који су оставили великог трага, а које не препознајемо!
Испод сваког од тих ликова стоји линк који нас води на страницу Википедије где сазнајемо најважније информације о том „новом“ јунаку. Данас када је технологија толико напредовала, када је Интернет доступан преко мобилних телефона, такве информације би нам биле одмах доступне. Ликовна решења ових ликова смо замислили као једноставне, скоро иконичне слике тих људи, без икаквих података, осим линка који нас директно води на Википедијин сајт. Они ћуте, гледају нас... њихова лица не личе на она савршена, затегнута лица са белим зубима која нас иначе гледају са тих реклама... Ћуте... ништа нас не убеђују... ништа не поручују.
Та њихова ћутња говори јасније, па и гласније од свих добро смишљених слогана... Тај сусрет нас и њих би могао да буде јако узбудљив, скоро отрежњујући... Они делују као наша савест... Овакав пројекат би био практично као нека диверзија. Тај садржај је толико различит од оног што га окружује да се цела ствар чини скоро субверзивном. Шта ће Достојевски поред неке рекламе за доњи веш? То може бити заиста узнемирујуће... Наравно то је узнемирујуће на онај начин на који вас са паклица цигара упозоравају на последице пушења... Или када вас суоче са могућим последицама вожње у пијаном стању... И сада долазимо до важног тренутка...
На слици нису уништена плућа неког јадника који је целог живота пушио, или осакаћени људи који су преживели (или нису) такву вожњу или нешто друго што би требало да нас шокира или уплаши, већ блага, озбиљна и на духован начин лепа лица људи које смо заборавили LIK i LINK би могао да мења своју форму... Ти ликови би се могли појавити на мајицама, и постати прави јунаци које би млади људи са поносом носили... Некога би наш пројекат могао да надахне, да сними неки документарни (а зашто не и играни) филм о неком од наших заборављених јунака... Углавном, сматрамо да цела ова прича има потенцијал да се даље развија и да се шири као нека добра зараза...
Интерес да у овоме учествују би требало да имају сви! Одговара ли градским властима да Београд буде облепљен сликама тих људи? Да се о њему говори на свим странама света као о граду у коме вас са билборда, осим естрадних звезда гледају и велики уметници, научници...
Имамо ли ми, обични грађани разлога да се радујемо када нас дете пита ко је ово, а ми му објаснимо ко је, и зашто је важан или га упутимо на сајт Википедије... Или и сами сазнамо нешто што нисмо знали...